Na jednoj strani čovek čije stvarno poreklo ne znamo, Ranković,Bakarić,Kardelj, Koča, a na drugoj strani takvi izdajnici kao đeneral Mihailović,oficiri Piletić,Keserović,Mišić,na jednoj strani Sirogojno,Marija Bursać, na drugoj Aca Nikolić najveći trener u istoriji košarke, Dimitrije Đorđević, Uglješa Krstić,Voki Kostić...Ja stvarno nemam dilemu kojoj strani treba da pripadam.
Sa drugom Milankom nema polemike. Njegova svest je religijska, sa njom se ne polemiše.

Uvazeni G. Milanko vi ste me vise odusevili nego svi ovi kvazi prvoborci i slicni njima. Doduse u vasem suvoparnom tekstu fali malo opisa tipa masnih brada, gibanice, kame i pipkanih snajki. Ali vasa prica mi se ipak cini da pored izvesne doze humora ima i jednu opaku nit.
Imate vi pravo na svoje misljene to Vam ne sporim ali ga onda i jasno formulisite, pa ga tek onda objavite.

U poredjenju sa Italijom i Francuskom pa i Nemackom, gde je postojal brojna radnicka klasa i dobro organizovana komunisticka partija sa snaznim uporistem u njoj, u prvoj Jugoslaviji radnicka klasa je bila malobrojna. Komunisti dolaze na vlast na krilima rata i uspostavljaju "diktaturu proleterijata" pa tek onda strvaraju radnicku klasu preseljenjem seljaka u gradove i kreirajnjem podanicke strukture na kojoj se rezim odrzavao. To je ipak neka vrsta cuda.

Sto se tice sve cescih pojava raznih "istina o Cetnicima," postovanom piscu gornjeg clanka zelim da kazem da nisam mnogo zabrinuta za mentalno i politicko zdravlje Srbije. Ja te "istine o Cetnicima" vidim kao deo dijaloga nacije koja arheoloskim metodama kopa sloj po sloj blata koje su gospodari istine sistematski nanosili u proslim decenijama po nasem zdravom razumu..

Imala sam cast da sretnem komandanta I. Ravnogorskog/Takovsko/Dragacevskog Korpusa, Zvonka Vuckovica, ranih osamdesetih. Kad sam mu veselo saopstila da se pocinje na drugaciji nacin da razgovara o Ravnogorskom Pokretu, on je jednostavno i mirno odgovorijo: "Nek se cuje i druga strana."

I zato, gospodine, nek se cuje i druga strana. Zato sto mi imamo pravo da budemo informisani balansirano ali ne zato da bi se sad uspostavila neka nova diktatura proleterijata,odnosno Ravnogorska diktatura nad nasim zdravim razumom...

Ja sam paranoik! Nisam bio zadovoljan životom u raju „soc-samoupravljanja“ i – kao svaki paranoik, progonjen strahom od eksplozije države, napustio sam je 1971.g. i preselio se na „Zapad“. Do eksplozije tada nije došlo – očigledno su „Oni“ podmetnuli sporogoreći fitilj – ali je do nje, i to itekakve, došlo početkom 90-tih godina, jer eksploditati je moralo. Otišao sam iz zemlje, iz koje je, 1941.g., kukavički i izdajnički kralj posle nemačkog napada na nju, sa svojom kamarilom i vladom pobegao u Englesku i tamo nastavio da izdajnički deluje sa sve svojim izbegličkim vladama. Uostalom – nije to bio veliki gubitak, jer pre rata ionako nismo imali ništa – a onda su navalili Nemci i uzeli nam sve! Ali, u zemlji su ostale neke zločinačke bande (neki su čak bili i bradati!), na čelu sa odvratnim izdajnikom, DM, koje je izdajnički kralj sa sve svojom vladom nazvao „Jugoslovenskom vojskom u Otadžbini“ i davao im naloge da štetočinski deluju. Na neizmernu sreću svih naroda i narodnosti, u zemlji je na čelu Partije (uvek veliko „P“!) KPJ bio drug Valter – koji je vratolomnom brzinom, tri meseca posle okupacije, čim je dobio naredbu Kominterne, digao ustanak i sa svojim odredima NOVJ i POJ isterao Nemce, oslobodio zemlju, uništio narodne izdajnike, zabranio onom gadu kralju i njegovoj vladi povratak, uveo socijalizam i potekao je med i mleko – a ja, paranoik, to nisam umeo da cenim! Fuj! I tako – dospeh na truli Zapad, u Holandiju. Kad tamo: čuh da je početkom rata herojska kraljica sa svojim dvorom i vladom izbegla u Englesku, odatle rukovodila jedinicama vojske koje su bile van granica (u kolonijama), imala izbegličku vladu koja je koordinisala rojalistički pokret otpora – jer taj je nastao odmah po okupaciji. Bio je i komunistički pokret otpora – taj je sačekao duže od godinu dana – i čim je napadnut SSSR herojski se digao na noge, ali bile su im tanke nožice. Uostalom, rojalisti su im smrsili konce. (kraj prvog dela – nastavak u drugom).

Čitajući tekst, čovek može na momente da smetne s uma pravu temu te počne da luta po tezama i delima znamenitih filosofa i psihoanalitičara, pa se prebirajući tako po sećanju idući dalje, zagrcne u nekoj rečenici naletevši na četnike i partizane, pa se opet vrati na fikcije, tj. izmišljotine, pa opet isto. Pa, ajd` da vidimo da li se nešto zbilo ili nije. Evo, jesu li sinovi dobrih srpskih seljaka ostavljali svoje dedovine i po gradovima danju radili kao šegrti a noću se šunjali po nekakvim partijskim ćelijama - pa, jesu; jesu li, uslovno rečeno, njihovi očevi gledali kako im pale imanja i kuće i odlazili u zbegove pa u partizane - opet je tačno da jesu, i, eto početka priče. To što je komunistima ovo išlo u prilog ne mora da znači da su oni direktno učestvovali u toj raboti, već se može prepostaviti da su samo veoma vešto iskoristili svu priliku i tužnu sudbinu u kojoj se našao srpski narod. Međutim, ako se zna, kao što se zna, da su vremenom postajali nestrpljivi, a uzevši u obzir činjenicu da su pripadali internacionalnoj organizaciji, malo je verovatno da je takva vrsta bratije bila nevina u svemu tome. Nekada jesu čekali da se stvore određeni uslovi za njihovo delanje ali su danas, što je isto što i juče kad je istorijsko vreme u pitanju, veoma spretni da sami stvore uslove koji im pogoduju kako bi se predstavili kao jedini spas. Svaka sumnja u njihove dobre namere se potom krsti kao paranoja a onaj koji sumnja se izvrgne ruglu i podsmehu. Kao i uvek, to nije nikakav dokaz da čovek koji sumnja nema ispravnu procenu i da ne zna o čemu se radi, te je jadan, zaveden nekakvim teorijama zavere. Nije više reč o teorijama. One su davno proučene do detalja. Sada, kao i onda, na delu su samo načini na koje se te teorije sprovode uživo, i usput otklanjaju i tragovi i dokazi i ljudi. A to sve nije nikakva fikcija. U pitanju je mehanizam organizacije.

Preciznije :komunisticki tiranin koji je raseljavao i preseljavao ljude kako bi ocistio KiM i Krajinu,Liku,satirao na Golom otoku,otimao imovinu u kojoj danas zive tajkuni,jahao svestenike,izmisljao nacije,velicao "Vodju" tj.zaglupljivao narod....
Nije dovoljno navesti bibliografske jedinice kao izvore,nepotrebno arciti strane reci i prikazati osnovno znanje filozofije i psihologije da bi se ispoljio stav.
Autor je,kako kaze,"crven"-njegovo pravo ,ali mi to vidimo kao laznu fikciju neutemeljenu na cinjenicama...

Sa polito-lingvističke tačke gledišta, reč "četnik" je domaća reč za međunarodni termin "partizan" a i jedan i drugi pojam se istorijski shvataju kao "gerila".

Termin "ustaše" je prvi, bar koliko je meni poznato, upotrebio u južnoslovenskoj istoriografiji Vladimir Ćorović u knjizi "Velika Srbija", Beograd, 1924. g. za Karađorđeve ustanike (dakle pet godina ranije nego što je osnovana HRO-ustaše).

Poštovani g. Milanko,

Pre nego to sledeći put sednete pred kompjuter sa namerom da napišete svoj osobni komentar (a ne interpretaciju) na nečiji članak zamolio bih vas da ga prethodno bar još jedanput pročitate. Ukoliko to budete uradili sa tekstom mog gore navedenog članka shvatićete da niti Pijade niti autor članka ne podrazumeva paljenje srpskih kuća od strane partizana kao komunističku strategiju osvajanja vlasti! Pijade se zalaže za taktiku "pucaj na Nemce pa beži" koja je apsolutno za partizane berićetna sobzirom da nakon partizanske bežanije sa lica mesta dolazi nemačka kaznena ekspedicija da proizvodi beskućnike. Dalje, jasno i glasno u mom komentaru Pijadinih smernica stoji da su partizani na prostoru NDH išli iza ustaša i sakupljali preživele srpske beskućnike a zašto ih nisu prethodno štitili od ustaške kame direktno proizilazi iz samog dokumenta pa taj detalj i nije potrebno posebno objašnjavati.

Na kraju, danas se zna za sporazume partizana i ustaša na najvišem nivou. Npr., 12. januara 1942. g. je iz Rogatice u Zagreb otputovao Titov poklisar Edvard Kardelj kao član CK KPJ da potpiše pripremljen sporazum o saradnji ustaša i partizana što je i uradio a ovaj sporazum je komunistima omogućio neometan prolaz kroz BiH sve do Bihaća gde formiraju "Bihaćku republiku" u sred NDH koju ustaše trpe sve dok ih Nemci nisu prisilili da je zajedno sa njima sruše. O tim sporazumima i saradnji piše i Gleze fon Horstenau u svom dnevniku.

Tekst g. Milanka savršeno ilustruje šta fali na srpskoj intelektualnoj sceni: ono što Englezi zovu common sense, zdravi smisao. Srpske fabrike ne proizvode ništa, dok srpski intelektualci zasipaju svoje društvo hiperprodukcijom intelektualne magle. Sa takvim proizvodnim kapacitetima, siromaštvo—i ne samo materijalno—zagarantovano je. Ako je istorija, kao što g. Milanko to tvrdi, nauka, onda su njen predmet i polazna tačka—činjenice (u onoj meri u kojoj ih je moguće pouzdano ustanoviti), kao što bi predmet i cilj intelektualnog rasuđivanja trebalo da bude—razgovetna misao (u onoj meri u kojoj je čovek sposoban da je osmisli i izrazi). Na polju činjenica, g. Milanko ni u odnosu na moj tekst, ni g. Sotirovića, nema nikakav značajan prigovor. Na polju razgovetne misli, čitaoci su u svojim komentarima njegov uspeh već ocenili. Lakan, Poper i Hajdeger nemaju apsolutno ništa da nam kažu o četnicima i partizanima i pokušaj da se oni neopravdano u tu raspravu umešaju nikome ne otvara vidike, već to samo ilustruje pretencioznost i nesigurnosti jednog istočnoevropskog intelektualca. Dileme u vezi sa ta dva pokreta moraju se pre svega rešavati na činjeničkom, empiričkom nivou, pa tek kada budemo rehabilitovali od komunista teško oštećenu i izvitoperenu faktografiju, moći ćemo da razgovor na tu temu eventualno uzdignemo na neki viši, teoretski nivo. Ali plašim se da će četnička brada g. Milenka još poprilično porasti pre nego što budemo postali zaista spremni za to.

Milanko, po obicaju :). Ne moze pa ne moze preko usta da prevali da su cetnici PRVI u okupiranoj Evropi ustali protiv Hitlera, pa davi sa Lakanom i Poperom. Ovo vec nisam mogao da citam do kraja, pa ne znam da li je, kao i u proslom tekstu, Milanko genijalno preporucio sam sebe za ulogu koju kod Tarantina ima Bred Pit :). A Milanko i drustvo nikako da shvate da je Draza ovde imao onaj coolness koji imaju Inglorious Basterds.

U proslom tekstu mi nije odgovorio na pitanje, pa ga ponavljam ovde: da li je (i kada) IJEDNA od samoproklamovanih "antifa" ekipa kojima pripada Milanko, reagovala na rasisticke i relativizatorske ispade korifeja Druge Srbije, ciji istoricari i NVO-komesari negiraju Jasenovac, guraju u isti kos zrtve novosadske Racije i folksdojcere, Sajmiste proglasavaju za "srpski logor", pisu rasisticke traktate prvo protiv Jevreja i Afrikanaca a potom protiv "zaostalih Srbijanaca", zrtve Bratunca nazivaju krivcima za sopstvenu smrt, brane Tacija i Orica i slicno?

I da, mrze cetnike iz dna duse.

@Vladislav B. Sotirović

Meni izgleda potpuno prirodno da su Broz i Pavelić sarađivali, kao uostalom i Mihailović i Nedić. Ipak su to bili kritični trenuci za oba naroda.

Stefan Karganović uzima sebi za shodno da spekuliše o mojoj bradi kao da smo prijatelji i da se poznajemo ne znam koliko dugo. U redu, nisam nešto osetljiv po tom pitanju. Zatim, uzima sebi za shodno da nam svima preporučuje "common sense" onakav kakav se na Zapadu praktikuje. To već smatram arogantnim. Ali, nije problem samo u tome. Problem je što nauka kakva je istorija ne može da funkcioniše prosto uzeta zdravorazumski. Zašto? Zato što se činjenice, ako nemamo neko merilo vrednosti koje nadilazi puko činjeničko, nivelišu, i onda svaka činjenica postaje ista kao bilo koja druga. Razumem da odsustvo kriterijuma koji bi utvrđivali naučnost, objektivnost, činjeničkost činjenica jeste nešto što Karganoviću i Sotiroviću ide na ruku, jer ako bi se držali ovih kriterijuma ne bi mogli da tako olako i "zdravorazumski" meštere njima. A kako je Stefan Karganović već našao za shodno da meni preporučuje knjige, i ja ću se ovom prilikom osetiti slobodnim da njemu dam jednu preporuku: umesto što čita opskurne naslove koje i on i Sotirović navode, neka se makar malo posveti Hegelovoj "Filozofiji istorije". Tamo ima dosta zanimljivih delova koji govore o potrebi za hijerarhijom činjenica, bez koje bi sve išlo, i zbog čega bi se i sve izgubilo - i od istorije i od njene naučnosti. Hegel je ipak Hegel (kao što je i Lakan ipak Lakan, ili Šmit ipak Šmit), a razni "Fonovi" i transkripti tajnih razgovora u koje samo izabrani imaju uvid su ipak samo to što jesu. A da li mislim da će ovaj moj predlog Karganović da uzme za ozbiljno? Ne verujem. Karganović je zapravo već eksplicitno izneo svoje simpatije prema spuštanju nivoa obrazovanja. Taj desničarski populistički gest ("kome još treba teorija?") dovoljno mi govori o tome šta od njega mogu da očekujem. A govori mi dosta i o tome šta on zapravo misli kada se bavi nekakvim "razotkrivanjem istine". To je onaj rad: evo vam istina, ali pod uslovom da ne znate šta sa njom da radite! To je Karaganovićeva pozicija s kojom imam problema kad je zapazim u javnosti.

G. Milanko,

naravno da nismo deca pa stoga znamo da je puštanje ustaša od strane partizana da uništavaju Srbe na prostoru NDH isto kao i da su im palili kuće sami partizani jedno te isto samo zapakovano u drugu ambalažu. Iz Srbije samo jedan primer: 21. oktobra 1941. g. za vreme streljanja Kragujevčana u Šumaricama partizani su šenlučili u obližnjem selu Divostinu. Kad su ih meštani pitali zašto ne pokušaju da oslobode taoce u Šumaricama dobili su jednostavan odgovor a la Moša Pijade od strane lokalng političkog komesara: "Ko nije sa nama taj je protiv nas!". Inače, pošto sam igrom slučaja rodom baš iz Kragujevca znam odlično kao i svi stari Kragujevčani da su partizani nakon ulaska u grad 21. oktobra 1944. g. streljali oko 4700 "kolaboracionista" i zakopali ih u iste jame u koje su zakopani Kragujevčani streljani od Nemaca 1941. g. (2.300). Crvenom krstu u Ženevi su komunističke vlasti prijavile 7.000 streljanih Kragujevčana 1941. g. U jednom su bili u pravu: u grobnicama u Šumaricama ima stvarno 7.000 leševa ali od tog broja 4.700 su iz 1944. g. a ne iz 1941. g.



Tito je sa nemačkim aušvajsom stigao kod Krupnja na "oslobođenu teritoriju" i to uz pratnju jednog nemačkog oficira.

Što se tiče literature, ja navodim istorijske izvore a ne literaturu. Poper i Hajdeger su literatura a dokumenta iz arhiva su istorijska građa.

Draga Milice,

Ne brinite Vi ništa, niko ovde ne planira da spaljuje knjige kao što su "Protokol sionskih mudraca" niti časopise kakav je "Treće oko" u kom mnogi imaju prilike da se informišu o svim ovozemaljskim, onozemaljskim i vanzemaljskim zaverama.


G. Sotiroviću,

U Vašem poslednjem komentaru pominjete ništa drugo do "rekla-kazala": Vama su rekli u Vašem zavičaju da su komunisti slagali. Pogledajte samo šta ste napisali, da je činjenica da je je bilo 7000 streljanih ljudi, a da se u Vašem mestu "zna" da je većina streljanih streljana od strane komunista. Pazite, "zna se"! Vaši drugi izvori svode sa nekakav "četnički arhiv", te na memoare nekog "Fona", dakle jednog nemačkog naciste.

Naravno da komunisti nisu palili srpska sela (ne sećam se da je to iko tvrdio), ali je činjenica da ih nisu čuvali. Čuvali su ih sami Srbi seljaci koliko su znali, ali oni, iako su kasnije postajali partizani, nisu bili komunisti. Treba ova dva pojma razdvojiti: Srbi seljaci nisu išli u partizane zbog svetske revolucije, nego što nisu imali kud; njihova ideološka obrada na primitivnom (i stoga tako uspešnom!) nivou sledila je kasnije. Spaljeni Srbin, koji traži osvetu i mora da brani ono što je ostalo; on je idealno oruđe revolucije: njegov očaj, njegov patriotizam, pretvaraju se u ideološke kategorije. Tome veoma doprinosi i nesposobnost tzv. četničkog pokreta, čija je aktivnost uglavnom bila bazirana na lokalnim sporazumima, bez jasne opšte strategije.
Gorka je činjenica da su srpski partizanski krajevi oslobođenje dočekali opusteli, dok su "četnički" ipak bili koliko-toliko sačuvani. Naravno, nama Srbima je u karakteru da smrt cenimo više od kompromisa, ali Drugi svetski rat, u kojem smo mi bili kolateralna šteta, ipak se po svemu razlikuje od Prvog, u kojem su stradanja ponegde bila još veća, a najviše po odsustvu nacionalnog konsenzusa.

@Vladan Milanko

"Stefan Karganović uzima sebi za shodno da spekuliše o mojoj bradi kao da smo prijatelji i da se poznajemo ne znam koliko dugo."

Hi hi hi Vladane, Gotcha!

"Problem je što nauka kakva je istorija ne može da funkcioniše prosto uzeta zdravorazumski. Zašto? Zato što se činjenice, ako nemamo neko merilo vrednosti koje nadilazi puko činjeničko, nivelišu, i onda svaka činjenica postaje ista kao bilo koja druga. Razumem da odsustvo kriterijuma koji bi utvrđivali naučnost, objektivnost, činjeničkost činjenica jeste nešto što Karganoviću i Sotiroviću ide na ruku, jer ako bi se držali ovih kriterijuma ne bi mogli da tako olako i "zdravorazumski" meštere njima."
U delu citata iz poslednjeg komentara V.Milanka sva podvlačenja su moja. Njima posebno označavam razlog moje odluke da ubuduće ne pratim tekstove Vladana Milanka. Njegovo "vjeruju" izrekao je na svoj način parafrazirjući svoga velikog učitelja koji se proslavio izrekom "da se Zakona ne treba držati k`o pijan plota"!
Nisam se primao na idologiju (to ovde V.Milanko naziva "merilo vrednosti koje nadilazi puko činjeničko") njegovog učitelja, što bih na ovu, prepričanu! Ponajmanje, tamo gde ona može jedino da šteti!
Osim toga, komentišući aktuelni tekst S.Karganovića "Ko bi se smeo izjednačavati sa kim?"
V.Milanko ovako kaže:
"Što se tiče Bulajića, slažem se da bitke nisu bile onakve kako ih je ovaj predstavljao, ali se ne slažem da su bile manje već držim da su bile mnogo veće. Veće-u smislu da nije bilo patetičnih dosadnih ideologema na sve strane kao kod Bulajića, već da se radilo o jednom autohtonom spontanom otporu onih koje su tlačili. Otporu kako stranom okupatoru tako i domaćim neprijateljima, klasnim naravno." (podvlačenje J.K.)
Ja se ne slažem sa V.Milankom, a i iz drugih razloga mogao bi me smatrati klasnim neprijateljom. Okupatori su manje-više ovde, pa da ga više ne izazivam ...
Srećno!

Neravnopravna borba.Kao utakmica"Barcelona"-"Mladost"Lucani.Na jednoj strani g.Sotirovic i g.Karganovic,uporni istrazzivaci,lovci i kopaci neutralnih dokumenata po evropskim bibliotekama i arhivama(na raznim jezicima),a na drugoj Titovom ideologijom zarobljeni Milanko.Gospodin Milanko,u svojoj ideoloskoj pravovjernosti,ne moze da prihvati ni da su Nijemci,odnosno Austro-Ugari,lansirali Lenjina,sto je opste mjesto,za veliki broj nezavisnih istrazivaca i ideologijom neopterecenih
istoricara.Ja cu da navedem samo nekoliko:
Britanski istoricar i,kako oni kazu scholar(intelektualac,erudit) Leonard Shapiro,u svojoj knjizi iz 1960.god.kaze da su Boljsevici,koji su skoro svi' na celu sa Lenjinom,bili u exilu u Svajcarskoj uoci 1.sv.rata,otkupili 41 novine u Rusiji,sa ukupnim tirazom od 320.000,a onda ih dijelili besplatno,na ulicama Moskve i Petrograda.
Dva americka istrazivaca,Richard Pipes i David Brandenberger,pronasli su Lenjinovo pismo iz l918.god.,upuceno predstavniku Boljsevika u Svajcarskoj,u kome kaze:"The Berliners will send more money"(bberlinci ce poslati jos para).
Fritz Fischer,njemacki autor,u svojoj studiji iz l961.god.o ratnoj politici Berlina,konstatuje da su
Austro-Ugari prvi osjetili da je Rusija bila zrela
za interne sukobe,sto bi je eliminisalo iz rata.
I kad je izdaja Boljsevika unutar ruske armije pocela,njihovi napadi sa ledja,u jeku najvecih borbi sa Austro-Ugarima,(svaka analogija sa Titinim
jurisnicima,sasvim je slucajna),rezultirali su jos vecim drijesenjem kese Beca i Berlina,kako bi se svi Boljsevici iz exila,vratili u Rusiju,preko A-U
teritorije.Lenjin je bio medju posljednjima,i o njemu je odlucio Berlin,a ne Bec kao za ostale,a vracen je u Rusiju,tek 1917.god(oklopnim vozom).Svi
se ovi nezavisni istoricari(a ima ih jos,ali nema prostora)slazu,da su u "ruskoj revoluciji",ruske bile,samo zrtve.(svaka analogija sa nasim iskustvima,sasvim je slucajna)

G. Milanko,

na prvoj godini istorijskih studija iz predmeta Uvod u istorijske studije se uči da su svedočenja učesnika događaja istorijski izvor iz prve ruke. Naravno, ovaj izvor treba sravniti i sa drugim izvorima kao na primer sa postojećom arhivskom građom. U tom kontekstu, ne očekujete valjda da nađete u Arhivu Šumadije u Kragujevcu pisani dokument da su partizani oktobra 1944. g. streljali 4.700 građana Kragujevca i zakopali ih u Šumaricama? Uzgred, nekoliko stotina uvijenih Kragujevčana je od strane komunista zacementirano u bihšem bunaru u krugu Zastave ispred upravne zgrade.

Vladislav B. Sotirović: "...ne očekujete valjda da nađete u Arhivu Šumadije u Kragujevcu pisani dokument da su partizani oktobra 1944. g. streljali 4.700 građana Kragujevca i zakopali ih u Šumaricama?"

A pa onda je sve u redu? Kad nema boljih dokaza dobra je i priča? Neće biti. Tu tek počinje pravi naučni rad, ne završava. Tu tek počinje istorija koja je ništa drugo do u krajnjoj liniji borba za interpretaciju. 7000 ljudi je pobijeno. G. Sotirović kaže da su Nemci pobili 2300 a partizani 4700. Ako nema dokaza, dokumenata (koji isto tako ne svedoče o pravoj istini već se uvek mogu falsifikovati) neko može da kaže da su partizani pobili 6900 a Nemci 100, ili obrnuto. Ili, recimo, Kenedi je ubijen - da li je mafija ili FBI kao u Stounovom filmu, da li je Kastro...? Oni koji makar malo znaju o nauci znaju da tamo stvari stoje svakako samo ne čisto. Teorija evolucije je samo teorija, u krajnju ruku teorija koja je dominantna, ali nikako ne i sušta istina. O fizici da ne govorimo, koliko tu sve zavisi od teorije. Ali da se vratimo na istoriju: činjenice bez interpretacije ne znače ništa. A interpretacija uvek u sebi ima nešto fiktivno i nešto subjektivno. Zato je borba ono što je odlučujuće, a ne činjenica. Danas je (kako je Vladimir Perić, jedan od komentatora ovde već rekao) lako biti na strani antikomunista jer oni dominiraju (o čemu svedoči i brojnost antikomunistički nastrojenih komentara ovde). Ali kada se počne preispitivati s kojim pravom i na čemu je utemeljena njihova dominacija (a hinje da je utemeljena na "činjeničkoj istini"), već to pitanje počinje da svedoči o krhkosti te dominacije, pa onda i o krhkosti njihove "činjeničke istine". Nije pravo pitanje ko je šta radio, već zašto je neko nešto radio. Komunisti jesu ubijali, ali su to radili za vreme rata, kada je jezik oružja bio ono što se slušalo, jer je to rat nalagao. A time su govorili nešto, i za to njihovo nešto što su govorili smatram da je vredno boriti se dalje i ponovo, i dan danas.

Vladane, ѕbog čega ne odgovoriste na pitanje koje Vam postavih gore? Pogotovo u svetlu ovog Vašeg vrednosnog iskza, da je vredno boriti se za nešto. Kakav je Vaš VREDNOSNI stav prema grupacijama i strankama koje se danas zaogrću antifašizmom, a negiraju Jasenovac, Sajmište pripisuju Srbima, guraju u isti koš žrtve SS "Princ Eugen divzije" sa proteranim vojnicima te divizije, afirmišu Drljevićev jezički projekat, i slično? Da i ne govorim o tretmanu srpskih žrtava u poslednjem ratu, koje su u tim krugovima potpuno dehumanizovcane (recimo, nedavno na Peščaniku jedna viđena kolumnistkinja te provenijencije kaže, od reči do reči, da su "Srbi u bratuncu pobijeni u ratu koji su prizivali") i tome slično.

Dragi Gospodine Milanko:

Vi ste izgleda taj koji se bavi "Protokolima... " i upotrebljavate ih kao joker-a kad god usrteba...

...a cika Draza dobi posthumno onaj orden kao "Commander-in-Chief of the Yugoslavian Armed Forces" od Truman-a za "organizing and leading important resistance forces against the enemy that occupied Yugoslavia"............a sto "contributed materially to the Allied cause and was instrumental in obtaining a final Allied victory." (The Forgotten 500, GAF)

...ali dvadeset godina je medalja bila u fioci State Department-a.. Interesantno...

Podrška g. Milanku na sjajnom tekstu,ali i molba da odgovori na zahtev Antifašiste ili bar da obrazloži zašto to neće.
Inače,potpuno je jasno (bar meni) šta je autor ovog teksta hteo da postigne.
NIJE skup svih činjenica nauka,odnosno istorija,odnosno temelj sa kog možemo blatiti nekog.
Odnosno,konkretno- ne može uvaženi(ovo nije ironija,zaista svaka čast čoveku na predanosti i stručnosti)gospodin Sotirović da zbog primera kolaboracije partizana,u nekom trenutku rata,da poništi antifašizam tog pokreta;niti da ih portretiše kao bauke i krvnike Srba.
Kolabrirali su i četnici,ljotićevci su ponekad bili svetlosnim miljama veći Srbi i od četnika i od partizana.
Da li to menja njihov SVEOPŠTI karakter?
Ps: Antifašisti,zaslužena podrška.

PS

Dakle, i cetnicima i partizanima se, bez obzira na grehe i zlocine obe vojske, mora priznati ona VELIKA i JEDINA nesporna zasluga - borba za slobodu.

Kvlislinske snage, opet, su bile to sto su bile. Ne kazem da tu nije bilo zavedenih, verovatno i ljudi koji su mozda i pomogli nekome da se spasi od nacista, ali globalno, to mogu biti olaksavajuce okolnosti pojedinacno, a nikako generalna rehabilitacija. Recimo, slazem se sa Antonicevom tezom da je besmisleno, kod nekih krugova oji se busaju patriotizmom, da glorifikuju Nedica a da ISTU poziciju zameraju LDP-u.
Nedic mozda treba da bude OBJASNJEN, bez glorifikacije i demonizacije. Uporedjen sa slicnim slucajevima po Evropi (Cercil je, recimo, svojim Nedicima - engleskim guvernerima po malim na Kanalskim osrtvima pod nemackom okupacijom- NALOZIO da se ponasaju upravo tako, da cuvaju civile i budu lojalni okupatoru dok ne dodje sloboda). To je istorija koju znamo i koja se mora tretirati kao i svuda u svetu. Ali, imajuci u vidu istoriju Srbije i Srba u WW2, Nedicu se mozda moze pronaci poneka olaksavajuca okolnost (prihvat dela izbeglica iz NDH i Slovenije, neucestvovanje u nacistickim kampanjama BILO GDE u Evropi, i slicno). Ali svakako zbog toga ne moze biti rehabilitovan i slavljen kao neki junak, jer to nije bio. Njegova kolaboracija je bila GLASNA. A to sto je vokabularom i argumentom licila na jauke danasnjih "gradjanista" koji bi da daju Kosovo, ukinu RS, Srbiji odseku Vojvodinu i sta-sve-ne, zarad "Evrope" i koji ulaze u NATO jer drugog izbora nema, to je vec njihov problem i mogu da se ljute koliko hoce kad im to kazemo. A nasa obaveza je da to nazovemo kako dolikuje - moralnim i politickim nastavkom kolaboracionisticke politike.

G. Milanko je, sasvim moguce, sjajan naucnik. Nisam do sada imao priliku da pratim njegov naucni rad, ali zasto ne bi bio sjajan naucnik? (Moguce je da pise i objavljuje radove iz neke oblasti u koju ja nemam uvid). Ali, istorija ocigledno nije nauka u kojoj blista, pogotovo jedna tako komplikovana, kontroverzna i nedorecena grana moderne istorije, kakva je Drugi svetski rat, odnosno pokreti otpora na Balkanu (jer da zna, ne bi mu Lakan bio teza). Gde se ni mnogima pre Milanka (pritom valjanim naucnicima, i strucnim za istorijske studije) nije dalo da stvari sagledaju mimo LICNIH ideoloskih okvira, mitologizacija jednih ili drugih, cesto i bez nedostatka vaznih dokumenata na uvid - jer em gomila nasih istoricara (pogotovo u SFRJ) nije znala strane jezike niti bila u stanju da koristi americke arhive, ili dela naucnika iz SAD ili Engleske. Bez cega nema ni citave slike, jer TAMO je, tokom Hladnog rata, objavljivano i ono sto ovde nije smelo (dobar primer za ovu moju tvrdnju je i nedavni clanak prof. Djordja Stankovica, pronadjite ga na ovom sajtu - covek je citavu svoju omrazu cetnika pokusao da objasni sa "eto, nisu bili zasluzni jer ja ih ne volim i ja to u SFRJ ucio nisam" a onda gotovo tragikomicno pokusao da jedan tanak komitetski pismeni zadatak pretvori u naucni osvrt prekomernom duzinom - je li u toj duzini citirano nesto valjano i neosporno? Ne, nije. Stankovic je dao na uvid jedan rad koji je licio na gimnazijsko prolecno cvrkutanje jedne tinejdzerke. Pa je u pricu o cetnicima i partizanima ubacivao citate - Prevera, Tagorea i Gandija :). Naravno, i Tagore i Gandi, osim sto im tu nije mesto, nisu bili nikakve cvecke po pitanju fasizma, Gandi je cak lepo pricao o Hitleru u doba dok je ovaj vec poceo svoje genocidne radnje - ali Stankovic o tome nema pojma, jer, ocigledno, engleski ne govori, i nikad nista o Gandiju verovatno nije citao osim odrednice u Maloj Prosvetinoj enciklopediji, koja ne pominje te manje slavne podatke o ocu moderne Indije).